Cрце.

 Срце

Срце (лат. cor, cordis), (грч. καρδια) је мишићна пумпа која својим ритмичким контракцијама прима крв из вена, и потискује је у артерије. На тај начин срце омогућава стални проток крви кроз циркулациони систем и нормалну размену материја у ткивима. Постојећи физиолошки механизми регулишу срчани ритам и и на тај начин прилагођавају његов рад (упумпавање крви у циркулацију), тренутним потребама организма.

Срце се налази у средогруђу грудног коша, непосредно иза грудне кости између левог и десног плућног крила, са врхом окренутим надоле и косо улево. Доњом страном или базом срце широко належе на дијафрагму, која одваја грудни кош од абдомена. Срце је са спољне стране обмотано танком двослојном мембраном - срчаном кесом, која га одваја од осталих органа средишњег дела грудне дупље. Главна улога срчане кесе је да покривај срце и штити овај тако важан орган у телу, од разних унутрашњих и спољних утицаја

Срце је отприлике величине стиснута песница, чија тежина варира од 300 до 350 грама. За један минут, у току 60 до 80 срчаних „откуцаја“ (контракција), кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму

Срце је шупљи мишићни орган конусног облика, смештен у средогруђу између плућа. Затворено у перикарду срце је у грудима косо постављено иза тела грудне кости и делова суседних грудних хрскавица, више у левој него на десној половини грудне шупљине, тако да се око једна трећина срца налази са десна а две трећине са леве стране средишње равни тела.

Срце је главни и централни орган крвног система. Срце је, физиолошки гледано, двострука мишићна пумпа која прима крв из целог организма и након оксигенације у плућима, пумпа је по целом организму. На тај начин срце својом активношћу покреће циркулацију крви у крвним судовима великог и малог крвотока.

Крв сакупљена са периферије венским системом доспева у десну преткомору, а потом прелази у десну комору из које наставља пут кроз плућа и његову циркулацију. Дакле десна страна срца садржи венску крв коју пумпа кроз мали (плућни) крвоток.

Артеријска крв (кисеоником обогаћена и од угљен диоксида и других гасова „ослобођена“) из плућа прво доспева у леву преткомору, затим у леву комору која потом крв потискује у аорту. Дакле лева страна срца садржи артеријску крв коју пумпа уартеријски систем, односно покреће циркулацију крви кроз велики крвоток.

Срце изграђују три слоја; епикард, миокард и ендокард:

Епикард

Епикард (лат. epicardium) је висцерални лист перикарда и поседује целомни епител и све серозне опне. Испод епитела налази се везивно и масно ткиво, које је најдебље у срчаној бразди, која одваја преткоморе од комора (sulcus coronaris). Он пресвлачи и велике артерије које излазе из срца. У субепителном масном ткиву (које се увећава са старењем) налазе се артерије и вене срца, као и живци и лимфни судови.

Ово ткиво има заштитну функцију срца. Епикард производи перикардијалну течност која олакшава кретање срца у срчаној кеси. За време контракције комора, талас деполаризације се креће од ендокарда ка епикарду

Ендокард

Ендокард (лат. endocardium) је омотач који изнутра прекрива срчане шупљине и све избочине и формације које се ту налазе. Површина ендокарда може бити глатка и равна, или избочена у облику гредица које се називају трабекуле лат. trabeculae carneae. У нивоу ушћа ендокард се избочује у дупликатуре, облика листића или полумесечасте залиске (лат. valvula semilunaris). Ти листићи обликују и залистке на атриовентрикуларним ушћима ^[15].

Ендокард се састоји од ендотела, субендотелног везивног ткива и мишићно-еластичног слоја (глатке мишићне ћелије). Ендокард са мишићницом срца, (миокард), спаја субендокардијално везивно ткиво у којем се могу видети велике, светле Пуркињеове ћелије које припадају спроводној мускулатури срца.

Миокард

Миокард или срчани мишић (лат. myocardium) срца састоји се од посебних грађених попречно-пругастих мишићних влакана, која су дебља у подручју комора, а тања у подручју преткомора, и од специфичне спроводне срчане мускулатуре. Попречно пругаста мускулатура срца назива се и срчани склелет. У ендомизију се налази велики број крвних капилара.

Мишићи обе коморе су добро развијени с тим да су мишићи леве коморе јаче развијена и најдебљи када се гледа на попречном пресеку. Разлог за то је што лева комора пумпа крв у системски крвоток где је притисак много већи, за разлику од десне коморе која пумпа крв у плућни крвоток,

Срчани скелет

Скелет срца чине четри везивна прстена који се налазе на бази комора и образују скелет срчаних ушћа. Два прстена окружују десно и лево атриовентрикуларно ушће, а два прстена окружују аортално ушће и ушће плућног трункуса. На тим прстеновима су и хватиште мишићних влакана миокарда преткомора и комора којима ти прстенови потпуно раздвајају та два миокарда.

Извор: Срце